ODLIKOVANJE
Nisam siguran da znam odakle bih počeo...brlog emocija..ako smem tu reč da upotrebim... ...stanite uza zid početak priče...ja stajem uza zid sa ostalima...ni u najavi šta će se desiti...pri tom nema veze sa kontekstom u kome se dešava...dakle, stajem uza zid i počinjem da plačem...svi se okreću ka meni i pitaju se wtf ( what a fuck) sa ovim čovekom, šta mu je večeras...plačem i suze mi prekrivaju lice...pokušavam da se povežem šta se ustvari dešava...ne znam..., ne razumem...plačem i dalje...jecam...DAAAAAAAAA...pradeda...ko je on...i odakle on večeras samnom ovde...i odakle on u svoj ovoj priči...možda zato što sam osetljiv na nepravdu i što ne umem sa njom da se nosim, ili što bi moja žena rekla a možda je pravda ipak zadovoljena...ili lična potreba da ne zaboravimo..., ili ništa od toga... ...sve što sam znao o pradedi Branku je da je bio dobar čovek, da je imao kafanu i da je streljan u Kraljevu...da su ga nemci streljali u Drugom svetskom ratu, u Kraljevu 1941. godine. Osećam