HARMONIKA
...i pitam se večeras šta mi je??? počelo je sve negde oko 22 h...gledam u harmoniku koju je moj tast nedavno dobio. Bili su gosti...bilo nam je lepo...harmonika stoji na stolici...nedavno je dobio za rođendan, malo više od mesec dana.
Posmatram je. Lepa crvena harmonika Šta može da kaže neko ko ne zna da svira. Pesma kaže...nemoj da kvariš najlepše zvuke, mesto pesme začućeš jauke...ne znam da sviram..., ali čujem jauke...jauke u srcu i duši i večeras nekako posebno...suze u očima se polako talože...kao sitne kapljice koje se nakupljaju i spremaju se da krenu niz lice...pitam se šta mi je? Kakvi su to jauci koji me spopadaju??? Šta mi je? ...lažem sebe!!!...znam dobro da lažem!!! Pitam se samo koji je danas dan, odnosno datum!!!???...da li je to taj datum???...google sve zna. Ukucavam, B. i da, to je to...to je taj crni datum, 14.08. I šta je to što nas povezuje sa stvarima nevidljivim i nevidljivim. Sinhronicitet, ili nešto drugo, ili neko drugi...stvar izbora. U svakom slučaju večeras, osetim...uzimam crvenu harmoniku...i dok pričamo...ja je razvlačim stiskam nasumično dirke i ponovljam poslednju reč koju je neko od ukućana izgovorio. Smejem se...uživam...radujem se dok to radim...istovremeno me obuzima tuga, Sakupljaju se suze u očima. Pitam se zašto...znam da je taj mesec, ali ne i taj datum..dok to radim, ponavljam poslednju reč koju je neko od ukućana izgovorio, šireći i skupljajući harmoniku, nasumično pritiskajući dirke. Setih se protesta kada je Branko kockica bio na Trgu kod filozofskog fakulteta. Svirao je gitaru i pevao u "U svetu postoji jedno carstvo". Dok je on pevao, masa bi ponavljala poslednju njegovu reč "carstvo". "U njemu caruje drugarstvo", a masa bi ponovila "drugarstvo"...i dok ovo pišem, ide uz pisanje i osmeh na licu mom. Pomislio sam tada, kakva duhovita masa. Toj masi sam i ja pripadao. Kako smo samo duhoviti.
...vraćam se na ovde i sada...pre nekoliko sati čujem na tv - u, na vestima...kako je bio rat u bivšoj Jugi i da Slobodan Milošević nije kriv. Kažu da nismo ni mi krivi za ono što se dešavalo. Osetih nekako olakšanje unutar sebe, znao sam i ja da nisam kriv, odnosno da nismo krivi.
Nije bio kriv ni ON - B. neko mu je samo oduzeo prednost. I on išavši brzinom, na motoru, koju su mu propisi dozvoljavali, zakucao se u dedu, Pao je s motora i harmonika preko njega.
Osećam se kao u pesmi "Nebo, nebo plavo je...", Obojenog programa. U ličnoj interpretaciji, ne znam šta me je snašlo.
AH! Sunce izlazi, budim se na svakodnevni posao...a onda oko podneva stiže poruka...nastradao je B. Ma da...nije istina. I dan danas negiram to. To je jedan od onih životih trenutaka kada se desi tragedija i onda ću se ponašati isto kao i do tada.. I kada se čujem sa onima koji su bili pored B. setim se da nije više tu, ali ja ću da radim stvari kao i do sada...i na jedan volšeban način ponašajući se tako, čineći stvari na isti način usvojoj svakodnevnici, održavaću njega živim. U suštini, negiraću njegovo nepostojanje.
...a onda, kada ugledam harmoniku...pomislim što bih voleo da sam harmonika u njegovim rukama. Sa kakvim poštovanjem se odnosi prema meni. Kakva je to ljubav između mene i njega. A zaista je to tako i bilo. Nekako kao stariji brat se tako i postavljao. Ljubav bez predrasuda i bez uslovljavanja - ja tebi, a ti meni.
...prvi put kada sam ga čuo kako svira uživo...žmarci su mi prošli niz telo...retko ko je mogao mene da pokrene na otvaranje...postoji onaj deo koji nosim, a to je maska...da bih skinuo masku pred nekim potrebno je vreme i poverenje prema drugoj osobi..., a ovde je B. sa harmonikom... Prilazi mi, iako svira i za druge, iznutra, sa druge strane srca. Ne stižem ni da stavim masku.Kao kada čitate istorijske romane, pa kažu neprijatelj im je prišao s leđa...ovde nije bio u pitanju za mene neprijatelj, već najrođeniji, koji je prišao u trenutku i iznenada i otvorio dušu moju. A to je malo ko i uspeo.
Uživanje je kada vam neko otvori dušu, a još na takav način.
Ja sam pomislio, kako je ovo divno, nema maske na licu mom, nema potrebe za njom. Ja sam to što jesam pred ovim čovekom. Imamo vremena da razvijamo ovo. A onda jedno BAM i to u trenutku sve nestane. Odnos prestaje da postoji.
U svetu postoji jedno Carstvo je ono čemu se nadam i u šta verujem. Verujem da ću čuti zvuke one iste koje sam jednom čuo i koji su me otvorili.
A do tada ostaje jedna crvena harmonika.
Da, bilo je to na današnji dan pre dve godine.
Posmatram je. Lepa crvena harmonika Šta može da kaže neko ko ne zna da svira. Pesma kaže...nemoj da kvariš najlepše zvuke, mesto pesme začućeš jauke...ne znam da sviram..., ali čujem jauke...jauke u srcu i duši i večeras nekako posebno...suze u očima se polako talože...kao sitne kapljice koje se nakupljaju i spremaju se da krenu niz lice...pitam se šta mi je? Kakvi su to jauci koji me spopadaju??? Šta mi je? ...lažem sebe!!!...znam dobro da lažem!!! Pitam se samo koji je danas dan, odnosno datum!!!???...da li je to taj datum???...google sve zna. Ukucavam, B. i da, to je to...to je taj crni datum, 14.08. I šta je to što nas povezuje sa stvarima nevidljivim i nevidljivim. Sinhronicitet, ili nešto drugo, ili neko drugi...stvar izbora. U svakom slučaju večeras, osetim...uzimam crvenu harmoniku...i dok pričamo...ja je razvlačim stiskam nasumično dirke i ponovljam poslednju reč koju je neko od ukućana izgovorio. Smejem se...uživam...radujem se dok to radim...istovremeno me obuzima tuga, Sakupljaju se suze u očima. Pitam se zašto...znam da je taj mesec, ali ne i taj datum..dok to radim, ponavljam poslednju reč koju je neko od ukućana izgovorio, šireći i skupljajući harmoniku, nasumično pritiskajući dirke. Setih se protesta kada je Branko kockica bio na Trgu kod filozofskog fakulteta. Svirao je gitaru i pevao u "U svetu postoji jedno carstvo". Dok je on pevao, masa bi ponavljala poslednju njegovu reč "carstvo". "U njemu caruje drugarstvo", a masa bi ponovila "drugarstvo"...i dok ovo pišem, ide uz pisanje i osmeh na licu mom. Pomislio sam tada, kakva duhovita masa. Toj masi sam i ja pripadao. Kako smo samo duhoviti.
...vraćam se na ovde i sada...pre nekoliko sati čujem na tv - u, na vestima...kako je bio rat u bivšoj Jugi i da Slobodan Milošević nije kriv. Kažu da nismo ni mi krivi za ono što se dešavalo. Osetih nekako olakšanje unutar sebe, znao sam i ja da nisam kriv, odnosno da nismo krivi.
Nije bio kriv ni ON - B. neko mu je samo oduzeo prednost. I on išavši brzinom, na motoru, koju su mu propisi dozvoljavali, zakucao se u dedu, Pao je s motora i harmonika preko njega.
Osećam se kao u pesmi "Nebo, nebo plavo je...", Obojenog programa. U ličnoj interpretaciji, ne znam šta me je snašlo.
AH! Sunce izlazi, budim se na svakodnevni posao...a onda oko podneva stiže poruka...nastradao je B. Ma da...nije istina. I dan danas negiram to. To je jedan od onih životih trenutaka kada se desi tragedija i onda ću se ponašati isto kao i do tada.. I kada se čujem sa onima koji su bili pored B. setim se da nije više tu, ali ja ću da radim stvari kao i do sada...i na jedan volšeban način ponašajući se tako, čineći stvari na isti način usvojoj svakodnevnici, održavaću njega živim. U suštini, negiraću njegovo nepostojanje.
...a onda, kada ugledam harmoniku...pomislim što bih voleo da sam harmonika u njegovim rukama. Sa kakvim poštovanjem se odnosi prema meni. Kakva je to ljubav između mene i njega. A zaista je to tako i bilo. Nekako kao stariji brat se tako i postavljao. Ljubav bez predrasuda i bez uslovljavanja - ja tebi, a ti meni.
...prvi put kada sam ga čuo kako svira uživo...žmarci su mi prošli niz telo...retko ko je mogao mene da pokrene na otvaranje...postoji onaj deo koji nosim, a to je maska...da bih skinuo masku pred nekim potrebno je vreme i poverenje prema drugoj osobi..., a ovde je B. sa harmonikom... Prilazi mi, iako svira i za druge, iznutra, sa druge strane srca. Ne stižem ni da stavim masku.Kao kada čitate istorijske romane, pa kažu neprijatelj im je prišao s leđa...ovde nije bio u pitanju za mene neprijatelj, već najrođeniji, koji je prišao u trenutku i iznenada i otvorio dušu moju. A to je malo ko i uspeo.
Uživanje je kada vam neko otvori dušu, a još na takav način.
Ja sam pomislio, kako je ovo divno, nema maske na licu mom, nema potrebe za njom. Ja sam to što jesam pred ovim čovekom. Imamo vremena da razvijamo ovo. A onda jedno BAM i to u trenutku sve nestane. Odnos prestaje da postoji.
U svetu postoji jedno Carstvo je ono čemu se nadam i u šta verujem. Verujem da ću čuti zvuke one iste koje sam jednom čuo i koji su me otvorili.
A do tada ostaje jedna crvena harmonika.
Da, bilo je to na današnji dan pre dve godine.
Dragi moj Toni, nije fraza da voljeni ne umiru. Tvoj B.je potvrdjen u vecnosti tvojom ljubavlju i tvojim secanjem. Harmonika je materijalizovana sveza izmedju postojanja njegovog i svih onih koji ga vole, a jedan od njih si ti. Jedni prsti diraju bele i crne dirke, drugi prsti bele i crne dugmice...
OdgovoriIzbrišiDragi moj Toni, nije fraza da voljeni ne umiru. Tvoj B.je potvrdjen u vecnosti tvojom ljubavlju i tvojim secanjem. Harmonika je materijalizovana sveza izmedju postojanja njegovog i svih onih koji ga vole, a jedan od njih si ti. Jedni prsti diraju bele i crne dirke, drugi prsti bele i crne dugmice...
OdgovoriIzbriši...divno rečeno! Hvala!
Izbriši