Terapijski efekat posta
Terapijski efekat posta
Postimo da bismo se sjedinili sa Hristom
na liturgiji. U susret Vaskrsu. Za svakog hrišćanina to je najbitnije. Pitam se,
šta bismo još mogli da uradimo za sebe u toku ovog posta? Šta je ono što bismo
mogli da promenimo, naučimo i primenimo pored ovog najbitnijeg smisla i poente
posta? Prva asocijacija koju imam je ljubav. Ljubav prema sebi. Bez nje nema ni
ljubavi prema bližnjem, a samim tim ni prema Bogu. O tome će biti reči u daljem
tekstu.
Kada sam pre više od 25 godina stupio u
crkvu, susreo sam se i sa nečim što se zove ispovest. Tada, iako to nisam znao,
imao sam sreću da sam se ispovedao kod pokojnog arhimandrita manastira Ostroga,
oca Lazara. Jedna izuzetno blaga i divna duša, puna razumevanja. Kao veoma mlad
i željan saznanja, interesovao sam se kako je to ispovedati se. Čuo sam da
ljudi beleže šta su sagrešili, pa sam odlučio da i ja to tako činim, da ne daj
Bože slučajno nešto ne zaboravim.
To je upravo i povod da napišem ovaj
tekst. Naime, dešavalo mi se da ono što sam već ispovedio ponovim. Neki put bih
se pitao, pa dobro, što se onda ispovedam ako ću to ponovo učiniti. Naravno da
sam bio podržan da se trudim i da radim na tome da neke stvari prevaziđem.
Nakon višegodišnjeg rada na sebi tokom edukacije za terapeuta i kroz razgovore
sa raznim duhovnicima, zaitrigiralo me je pitanje, na koji način post i
ispovest mogu imati terapijski efekat? Mnogi ljudi koji se redovno ispovedaju a
imaju problem koji sam već naveo, ili neki sličan, žele nešto da promene a ne
uspevaju. Kako izaći iz tog začaranog kruga?
Izlazak iz začaranog kruga je moguć.
Naime, postoje četiri velika posta kao i post sredom i petkom. Kada bismo se u
svakom od ovih postova odlučili da prevaziđemo po jedan problem, samo jedan, (
razvijanje boljih odnosa sa bližnjima, zdraviji način života, prevazilaženje
konflikata… ) ili ako je to komplikovano, onda makar započeli rad na njemu,
sasvim sigurno da bismo broj ponovljenih grehova smanjili. Kada prevaziđemo
jedan, onda polako pređemo na sledeći. Vremenom ćemo sasvim sigurno prevazići
neke stvari koje su nas mučile.
Korake ka prevazilaženju možemo postaviti
sami. Šta je ono što zaista želim da prevaziđem a uporno ponavljam i kada ću se
i na koji način suočiti sa datom situacijom? Često se za pomoć obraćamo prijatelju,
duhovniku, terapeutu. Prijatelji nam daju podršku, ali u skladu sa onim kako im
mi serviramo stvari. To može biti svakako podsticajno ali ne uvek krajnje
dobro. Ponekad nam je potrebna osoba koja je neutralna, a koja ima znanja i
veština da nam pomogne u prevazilaženju određenih problema, terapeut, koji će
nas ojačati da sami donosimo odluke u skladu sa sopstvenim kapacitetima. Ovo je
i razlog zbog čega se ne preporučuje terapeutima da rade sa prijateljima. Duhovnici
su i terapeuti i savetodavci. Međutim savetovanje u nekim životnim situacijama nije
dobro. Osoba koja često traži savete od duhovnika, često nije sposobna da
samostalno donosi odluke. Sa druge strane može prebaciti odgovornost na
duhovnika ( odnos duhovnik-vernik će biti posebna tema ).
Da sumiram, izaberete jednu stvar koju želite da prevaziđete. To
može da bude i neki cilj koji je vama bitan. Napravite korake kojih ćete se
držati i koji će vas voditi ka njemu. Ukoliko uspete da prevazićete problem,
nastavljate da održavate novonastalu situaciju i nakon završetka posta. A zatim
se opredeljujete za neku sledeću. U knjizi "Ko će suze da ti briše kad te
ne bude više", Robin Šarma napominje da je potrebno 60 dana da se stvori
nova navika. Na nekim drugim mestima stoji 40 dana. U svakom slučaju prilika je
tu, pa zašto je ne iskoristiti. Uraditi nešto za sebe.
Ukoliko želite da se pozabavite
vašim ciljem u toku ovog posta, iskoristiću priliku da VAS pozovem na RaDiOnIcU:,,U SUSRET VASКRSU; POST КAO CILJ“
više informacija na linku ispod:
http://antonioaras.blogspot.rs/p/radionice.html
P.S. Ukoliko ste sprečeni da dođete na radionicu, postoji mogućnost individualnog razgovora.
Primjedbe
Objavi komentar